(за љубав, за поштовање, за признање, за препознавање… људи који искрено воле Србију)
Једном је Лане Гутовић, који је рекао много паметних ствари, које су знале да баш угризу, рекавши и оно: ,,Зна народ!… А народ глуп ко ћускија”. Читам нешто о таленту манипулације, давно – давно написано и не могу да верујем колико смо сви заправо глупи. И колико се све врти у круг… Вековима. Чак иако појединац има лично висок IQ, маса га узме под своје и ту је ко онај листић у баретини… Болна ствар је управо појединци који одолевају.
Срећем неке искрене, паметне и изузетне људе, чија посебност и таленат би били свуда награђени. Али они одлуче да живе и раде ту где су поникли. Да се ту боре за своје. Да се не мрдају са дедовине… ма колико их шибали по грбачи, вукли по блату, подсећали на ‘псећа гробља’… Они одолевају…У нади да ће све то народ једном позлатити, а Бог видети. Изгоре као свеће, дајући светлост свима око себе…
Ја нећу сада рећи ни једно име, али ово пишем мислећи на неке искрене патриоте, људе који воле Србији, баш као и мајка која безусловно воли своје дете било у тренутцума када је оно чисто и очешљано, обучено у свилу и кадифу или какано, мусаво и у ритама. Чак и онда када волети и борити се за Србију није ни удобно ни исплативо, ни по живот сигурно… Љубав, безусловна, без жеље за ућарити, измувати, само волети и борити се за то што искрено волиш. Оваквих није бројчано много. Нити је за знање које уноси мир. Напротив. Уноси цунамије немира, знајући за судбу управо ових ретких и одабраних… Јер пречесто, Србија не зна, а некада и не жели да им узврати ту силну примљену љубав и жетву ни мрвом љубави.
Пишем вам ово са позивом на МОБУ. Протерану реч из српског речника како говори о заборављеном, давнашњем лепом чину заједништва и слоге у завршетку свих потребних послова за појединца, али на радост читаве заједнице. Примера ради, ако би требало да се помогне некоме да стави кров, подигне кућу, оплеви, узоре, покоси… Овога пута не мислим на тешке физичке радове.. Зовем вас на МОБУ љубави, поштовања, логике, памети, разумевања, подршке свима онима који се боре за Србију без помпе, без театралних а изпразних наступа, без шарених а лажљивих паравана, громких, а шупљих парола… МОБУ за страдалнике чиста срца, искреног родољубља, Христовог пута страдања и истрајавања у борби за отаџбину, за праве вредности, и на крају крајева за све нас…
Биљана Вулин, Лондон
