После пола године од убиства шеснаесторо људи, петнаестог марта, звучног топа и полицијске бруталности, време је да направимо резиме.
Студентски захтеви углавном нису испуњени. Главни осумњичени полако се крећу у правцу баршунастих суђења, срушена Влада у техничком мандату је противуставно усвојила 57 закона, Уставни суд наставља да ћути, нова Влада је добила Ћација и слиноједа, 31 беспосличар млати празну сламу, „опозиција“ даје алиби и добија милионе евра из скупштинске касе, стразбурски излет је у руке ЕУ гурнуо нов арсенал уцењивачих полуга, а РЕМ ће заменити још гори РЕМ. Звучни топ је маскиран у ФСБ будалаштине, а Лаура Ковеши се нагло ућутала.
И све је то прогутано и сварено у блокадама.
Оскарови издајници полажу заклетву „Репубљик Косова“, нико не помиње АП КиМ и тамошњу отимачину имовине Републике Србије и масовна хапшења косовских Срба за наводно почињене ратне злочине, што је увод у будућу резолуцију о српским злочинима на Косову и основ за ратну репарацију. За то време Оскарово правосуђе се потписује на некакве петиције док немилосрдно хапси студенте и све који се јавно боре за повратак уставног поретка и владавине права. А полиција пендречи на нашој грбачи. Нуклеарни отпад креће ка Србији, а литијум више нико не помиње.
Има још доста тога, ко би све набројао. Од ослобађања од страха, преко доброг маркетинга, мудрог избегавања крвопролића, промашених блокада, до заборављене Доне.
Сад је дошло доба да се прст на челу проба.
Избори! Студенти траже изборе! „Опозиција“ је уз њих!
Звучи како треба. Шта је нормалније од избора? На власт се долази изборима, па нека бољи победи. Све у складу са Уставом, члан 190.
Са једном маном – скупштину треба да распусте посланици, тако што ће мандате вратити народу. Али они то неће никада урадити, већ ће понављати офуцану мантру – Треба само мало поправити изборне услове, убацити камере, контролоре, уредити бирачке спискове, вратити на вечни починак више од милион оних који гласају из гроба, избрисати гнуе и још понека ситница и – ето демократије, ето слободе, студенти су победили, „опозиција“ је подржала, Србија креће напред!
Тешка превара је на видику! Избори су Оскаров терен. Ту он доминира. Мафија изборе не губи. Та битка се оловком не добија.
Покрет МОБА предлаже студентима да организују ОКРУГЛИ СТО – Како се припремити за евентуалне изборе. За победу је потребна памет и искуство. Ево неколико почетних решења:
- Избори морају бити расписани на целој територији Републике Србије, укључујући АП КиМ;
- Уколико УНМИК/ОЕБС одбију да спроведу српске изборе на АП КиМ, извршити блокаду канцеларија у Толстојевој и на Новом Београду;
- Захтевати од амбасада Руске Федерације и НР Кине да инсистирају при СБ УН на пуном спровођењу мандата УНМИК-а на АП КиМ, у складу са Р 1244;
- Захтевати од КФОР-а да одмах изврши потпуну демилитаризацију АП КиМ, у складу са Р 1244 и Кумановским војно-техничким споразумом;
- Обезбедити физичко присуство контролора у РИК-у;
- Обезбедити непосредну физичку пратњу изборног материјала од гласачких места до РИК-а;
- Обезбедити стотине квалификованих инструктора који ће студенте обучити потребним знањем и вештинама надгледања изборног процеса и спречавања крађе на гласачким местима и у РИК-у.
- Обезбедити раздвајање локалних од осталих избора.
И тако даље. Има још много тога са чиме се студенти морају ухватити у коштац уколико желе да учествују на изборима. Могу ли то?
„Њихова снага није у томе што мисле. Њихова снага је у томе што не мисле. Они верују у све. Довољно је да им дамо знак, да им кажемо – То је права ствар. И они ће то урадити. Да би их водили, не треба им много. Само им треба рећи да су слободни, да су одабрани за револуцију. И они ће полетети према свом циљу“ – Достојевски.
Покрет Моба упозорава да хистерична фетишизација студентског отпора полако води на танак лед увек покрадених избора. Тамо се не иде грлом у јагоде, нарочито не на Оскарове јагоде преливене „опозиционим“ шлагом. Од колосека до слепог колосека пут је кратак.
Покрет Моба
