Зрењанин је све мање (ако је и уопште) пристојно место за живот

Зрењанин је град симбол. Био је град симбол соцреализма. Симбол је и трансформације нашег друштва са краја претходног и почетка овог века. Али је Зрењанин и слика и прилика разваљивања наше државе под влашћу СНС.

Куку је нама ако су и остале средине девастиране као Зрењанин.

У сваком погледу и у сваком смислу!

Зрењанин је све мање (ако је и уопште) пристојно место за живот.

Зрењанин би морао бити локомотива развоја читавог Баната, као једне немале регије у нашој Војводини, а самим тим и Србији. Нажалост, много је чињеница које сведоче пропадању и Зрењанина и Баната.

Највећи проблем који оптерећује овај град и његову околину је проблем здраве пијаће воде. Ако ставимо по страни техничке проблеме који објашњавају како се дошло до тога да вода у Зрењанину није за људску употребу, никако не смеју бити скрајнути политички утицаји који ремете решавање овог проблема. Занимљиво би било пребројати, колико су пута актуелни и претходни градоначелник, обећали зрењанинцима здраву пијаћу воду. Сигурно, макар онолико пута, колико је било предизборних кампањи.

Изградња фабрике гума надомак Зрењанина, у власништву кинеске компаније Линг Лонг, крајем марта 2019. године, узроковала је постављање читавог низа питања у вези загађења ваздуха, земљишта на територији читавог средњег Баната, а и шире. Почетак изградње ове фабрике пратила је помоћ Републике Србије овој компанији у износу око 83,5 милиона евра. Мора се напоменути, да је кинеска компанија, како инвеститор, у поступку израде студије о процени утицаја на заштиту животне средине направила бројне неправилности и кршење важећих законских аката.

(Не)изградња обилазнице је, свакако, велики инфраструктурни проблем који умањује квалитет живота у самом граду. Крајем октобра 2012, из локалног одбора СНС су обавестили јавност да је обезбеђено 10 милиона евра за изградњу обилазнице. 2018. године тадашња министарка грађевинарства, у присутву градских челника је најавила завршетак обилазнице за две године. Јануара 2021. заменик градоначелника је најавио наставак изградње обилазнице. Додао је, да је при крају процедура за добијање документације за почетак градње последње деонице обилазнице. Када смо код обилазнице, било би занимљиво напоменути, да је у 21. веку, изградња моста на Бегеју, у оквиру обилазнице око града, трајала колико је и Мехмед-паша Соколовић градио чувену вишеградску ћуприју у 16. веку. Ево нас на почетку 2025. године, обилазница још није готова.

Списак неиспуњених обећања (читајте лажи), који срозавају квалитет свакодневног битисања у граду на Бегеју је, готово, неисцрпан.

Зрењанинци не смеју заборавите да је владајућа гарнитура из времена ДС, која је у међувремену (ако се изузму појединци), обукла дрес СНС, желела да им наметне плаћање димничарине. Чак и онима који живе у зградама, у којима нема димњака.

У центру Зрењанина, пре скоро 20 година, изграђена је фонтана која готово и никад није радила. А радови на њеној изградњи и нису баш кратко трајали.

Како су нестручни појединци из самог врха власти видели решење одређених проблема и како су се према потребама становништва овог краја односили, најбоље можемо видети на следећем примеру. 2016. године тадашњи начелник Средњобанатског округа, најавио је да ће на Тиси и Тамишу бити подигнути мостови од делова старог Жежељевог моста. Нека сами становници овог округа пробају да одговоре да ли је ова идеја реализована.

Пре неких 17-ак година, почели су радови на уређењу обала и простора око једног градског језера надомак центра града. Пројекат је лепо презентован, радови су прекинути и никад нису настављени. Одоговор колико је све то тада коштало, никад нико није добио. Садашња власт на том простору омогућује зидање вишеспратница. Зрењанинци се питају где је и ко је затурио пројекат о уређењу тог простора.

Актуелни градоначелник са мегаломанским називом докторске титуле и срамним резултатима управљања овим градом, би морао да објасни како се дошло до тога, да је упркос разним реконструкцијама, градски базен забрањен за коришћење по налог грађевинске инспекције. Морао би и да одговори зашто никад није изграђен аква парк, који су његови претходници из редова СНС, најављивали још 2012. и 2015. године. Ако се не сећа, говорили су да такав аква парк има у тек неколико градова у Србији.

Актуелни градоначелник и његов претходник би морали да јавност обавесте докле се стигло са изградњом голф центра у Зрењанину, на 16 ха, а који је од националног значаја. Барем су тако говорили августа 2015. године.

Посвећени хроничари кажу да је дуже грађен чувени стадион Камп Ноу него што траје реконструкција постојећег градског стадиона у Карађорђевом парку, у Зрењанину. Питање за актуелног градоначлника гласи колико је досад коштала ова рашомонијада? Коликоје досад пута мењан пројекат ове рашомонијаде? И коме или зарад чега се реконструише градски стадион? Према доступним подацима капацитет реконструисаног стадиона је 8000 седишта, а досадашња фишефазна реконструкција је коштала 665 евра по седишту. Или око 5300000 евра.

Више је него срамотно на шта личе обале Бегеја и „шеталишта“ поред реке.

Када је у питању уређење зелених површина и градских паркова, градска власт то најављује мегаломанским пројектима који коштају ко зна колико милиона динара. Након уређења ових површина, грађани Зрењанина не виде разлику између новог и пређашњег стања.

Пре извесног времена зрењанинци су се са правом побунили што у регионалној болници у Зрењанину нема уређај за магнетну резонанцу. Да би се јавност смирила, у болницу је допремљен полован урећај за магнетну резонанцу из Новог Сада. Након оваквог чина становништво Зрењанина и средњег Баната се са правом осећају грађанима другог реда, на жалост.

Зрењанин је 27. марта 2024. године промовисан у Престоницу културе Србије 2025. године. Поводом овога ваљало би питати градоначелника на шта личи Сандићева кућа у Зрењанину. Да подсетимо јавност, Сандић је био писар Вука Стефановића Караџићаи аутор једне верзије химне Светом Сави. И претходни и садашањи градоначелник су у два наврата (2016. и 2021. године) говорили о значају ове куће за сам град. Шта је урађено по овом питању, становништво овог града види сваки дан. Ништа.

У Зрењанину се налази Пупинова кућа. У њој се налази и Регионални центар за таленте. Пре скоро 10 година, јавност је упозната да је проф. Др Михајло Бајић, овој установи поклонио сопствену библиотеку од око 2000 наслова. Такође, овој установи овај добротвор је поклонио и опрему за опремање ентеријера. Може ли било ко из Градске управе у Зрењанину да каже докле се стигло са реконструкцијом овог објекта, колико ће дуго још трајати санација овог објекта? Да ли је и једна ђачка екскурзија која је посетила Зрењанин, свратила у ову библиотеку? У Зрењанину, тешко да ико може да поверује да је објекат на адреси Кеј 2. Октобра 9 приведен овој намени. По среди је више него сраман однос према Михајлу Пупина и његовом значају за науку, Банат и нашу државу.

Ако је овакво стање у култури, не може бити ни боље стање у образовању. Према извештају Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, на основу анализе резултата из сва три теста на завршном испиту, постигнућа ученика у Средњебанатском округу су испод националног просека.

У Зрењанину се раније много више говорило о отварању Банатског универзитета. Очигледно је да је ова, надасве добра идеја, сведена на ниво дневно-политичких лажи и манипулација, као и многе, многе друге.

Када је зрењанински спорт у питању, морају бити похваљени успеси такмичара у борилачким спортовима, како на државном тако и на вишим нивоима. Када су у питању колективни спортови, Зрењанинцима је остало да се сећају успеха и утакмица од пре две и више деценија. Резултати у најпопуларнијим колективним спортови (фудбал, кошарка, рукомет, ватерполо) су нешто чиме се Зрењанинци не могу похвалити.

На крају овог текста, мора се напоменути да је у граду и околини алармантна демографска ситуација. Између два пописа, према саопштењу Републичког завода за статистику са краја 2022. године, у Зрењанину и његовим околним селима, живи мање скоро 17000 становника. Према најновијим податацима Републичког завода за статистику, број младих старости између 15 и 29 година, у Зрењанину, од 2018. до 2022. Године је за 3600 мањи.

Све у свему, остаје закључак са почетка текста, Зрењанин је све мање (ако је и уопште) пристојно место за живот.

Сарадници покрета МОБА – Зрењанин

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top