Погрешно сте помислили на стање у Србији, а у Оскаровом вокабулару. Овога пута Турчин нам се наругао истим речником. Вековни и заклети српски и хришћански непријатељ стално нам забија нож у леђа и уместо да буде најурен, дочекан је као султан. Није изненађење, обојица су србомрсци.
Заборавне да подсетим да је УН Резолуција 1244 још увек на снази, да је Кумановски споразум још увек на снази, а и систем међународног права заједно са Повељом УН је такође, барем теоретски, на снази.
У преводу, на КиМ је у оквиру КФОР-а већ требало да буде српских до 1000 војника и полицајаца, без „војске Косова“ и под командом турског генерала. До пре неки дан. И турска чизма је давно требала да нестане са Кипра. Али није тако.
„Војска Републике Косово“ постоји зато што је подршку њемом формирању дала „Српска листа“, на Оскаров захтев и одушевљење каубоја и осталих ЕУ индијанаца. А тек Турака …
Брат Турчин издашно донира и продаје наоружање Курти. Србомрсци по оружју. Противоклопни систем ОМТАС, хаубице Боран, оклопно возило Вуран, минобацачи АЛКАР и наравно дронови самоубице Бајрактар. Дакако и припадајућа муниција и ситно наоружање, оно за под мишку. И ко зна шта још.
А против кога?
Против косовских Срба и Србије! Да их истребе до даске! За „мир и сарадњу на Балкану“. И онда дође Оскар и излупета да малтене пола Србије опстаје захваљујући турским компанијама у Србији и како је Мурат – еехејј Мурат бре, мајстор над мајсторима. Ако нисам баш добрано забораван, тод Мајстора је Србија адекватно „измајсторисала“ на Косову.
Колико се сећам, Турска је била прва држава која је признала „Косово“. Експрес су пожурили да забију нож у леђа, заборавивши да им је баш Србија и српски народ на КиМ сачувао енклаву „Мамуша“ и још нешто околине. Срби су 1999. сачували косовске Турке од албанског егзодуса, а ја сам им 2005. направио општину. Заједно са Горанцима били су лојални становници Србије.
Држава је ниско пала. Сви ћуте док се непријатељи башкаре и праве будалу oд Србије. Ни по јада што то раде, већ отворено и директно учествују у разарању српске државе и националног корпуса. С ове и оне стране Дрине. Није чудо кад видиш ко води државу и дипломатију.
Све зло Србије накотило се на Андрићевом Венцу. Канцер који једе народ и територију. А преко џаде скупштинске метастазе.
Рајо – опстанак је у питању, голи опстанак! Дал’ капирате турски језик?
Давор Калајжић, председник покрета Моба