О ПРОСВЕЋЕНОМ НАЦИОНАЛИЗМУ

Др Душко Кузовић

(30. јануар 2023)

Остао сам дужан да образложим шта је у суштини национализам, ако није оно што смо у прошлом тексту назвали „токсични национализам“, и који је злонамерно инсталиран у умове и душе грађана Балкана.

Најпре широки поглед: национализам спаја, а не раздваја; шири љубав, а не мржњу; поштује, не ниподаштава; инклузиван је, не искључује, захвалан је.

Једина подела коју признаје је на добре и лоше; нема наших и њихових; стварање, а не преписивање; активни приступ проблему, а не бежање од њих; активно посматрање појава и процеса; хода линијом тежег, а не „линијом мањег отпора“; практикује и слави рад; лењост сматра болешћу; захтева подршку, а саплитање другог грехом; захтева осмех, а намргођеност непристојношћу; подсмех је недостојан; захтева обавезну вертикалну и хоризонталну проточност друштва; непотизам сматра болешћу; захтева разумевање; охолост сматра грехом.

За нове идеје и измене је пријемчив, али их мудро и опрезно преиспитује претходно их проверавајући у пракси. Измене морају бити реверзибилне, а оне које усвоји постепено уводи у праксу, једино прихвата постепене измене, а не револуцију. Закључавање било ког стања сматра смртном грешком. Цени активно друштво, које је у сталним проверама и изменама.

Даје приоритет функцији, а потом декорацији; одбојност сматра грехом; захтева храброст, а не прихвата кукавичлук; поставља чојство пред јунаштвом; поштује своје, али једнако поштује и туђе.

Захтева од сваког члана заједнице да каже своје мишљење без обзира на цену, и то јавно. Не кажњава никог због различитог става. Шта више, тражи различите ставове, јер само у у преиспитивању може избећи грешке. Свестан је одговорности одлуке о јавном интересу. Ћутање, личног интереса ради, сматра грехом и преступом. Образовање је једини пут за напредак, слављење незнања је преступ. Отворен за све врсте знања, али га обавезно проверава у пракси; технолошки је напредан и иновативан.

Врлине које цени су мудрост, честитост, рад, саборност; прогони и истребљује глупост, разбојништво, поделе, самољубље, љубомору, гордост, ниске страсти, сујету, таштину, завист.

То је друштво производње, а не друштво паразита; јасних вредности, а не обмане; јасних правила понашања, а не хаоса; усаглашених личних интереса, а не само личних интереса. Прогони пренормирано друштво, бирокоратију и пренормирано друштво регула које нико не поштује; тежи ка минимуму одредби. Друштво функционалне мере, а не неуравнотежено друштво повлашћених група.

Појединац је обавезан да ради на себи и у томе друштво треба да му помаже, а не одмаже. Достигнуће појединца постоји само ако постоји заједница. Признаје само колективно, а не индивидуално спасење. Култура је суштинска компонента друштва.

Друштво умереног спартанизма, а не друштво раскалашности; умереног хедонизма, а не болесне посвећености материјалном (или његовог потпуног одсуства, свеједно). Друштво поштовања, а не друштво охолих. Друштво добронамерне и смислене јавне речи, а не друштво загађено злоупотребом јавног говора.

Друштво у коме су радни, вредни, успешни и најбољи чланови заједнице срж и циљ вредносног система, док лопове, нераднике, барабе, лажове и пробисвете прогони и кажњава. Друштво које поштује и чува радника, цени његов живот, здравље и знање, брине се о његовој породици, власник који даје прво раднику, па себи.

Просвећени национализам је љубав и разумевање, помирење, подршка посрнулом, рука палом, потрага за заборављеним, путоказ изгубљеном, снага слабом, разумевање гордом, подршка уплашеном, смирење усплахиреном, лек повређеном, одмор уморном, савет узнемиреном, поштовање хероју.

Не прихвата ништа шта штети природи и живом бићу без обзира на добит; бира здравље, а не профит; одговоран је према природи и заједници у којој живи; чува природу и тежи да не оставља трагове у природи за собом; ни на који начин не врши насиље над природом; користи ресурсе рационално и скромно.

Захтева од одабраних, који врше посао у државној управи, да штите правила и сваког грађанина по цену сопствене штете и опасности; свако (а посебно онај који добија плату из пореза) обавезан је заштитити слабог и оног у потреби; онај који види и зна за недело, а ћути, већи је прекршилац од самог починиоца. Сваку злупотребу закона, правила понашања, државне касе сматра за напад на државу и народ. Друштво потраге за подвигом и искушењем, а не друштво линије мањег отпора. Друштво суштине, а не форме.

Просвећени национализам се води непрестаним усавршавањем, поштовањем и чувањем достојанства живог бића. Друштво поштовања слободе, а не њеног нарушавања. Друштво које не види разлику између људских бића по основу боје коже и вере. Потребно је да се разликујемо! Друштво које немилосрдно прогони сваког ко покуша (на било који начин) да другог учини својим робом.

Он је образовање, истраживање, иновација, стварање, производња, љубав, храброст, пожртвованост, поштовање, чојство, равноправност, смиреност, активност, отвореност, поштење, скромност, гостољубовост, одрешитост, одбрана дома и државе, хуманизам прокрвљен љубављу.

Просвећени национализам чува разлике, сматра да насилно наметање вредности (па и своје) другима је чин напада на темељне вредности просвећеног национализма. Различит је, вредан поштовања. Он сматра да је испод части присиљавати другог да крије своје мишљење и ставове. Захтева да се разликујемо, јер само тако можемо очувати инструмент дијалога, а само дијалогом можемо напредовати као појединци и заједница.

Просвећени национализам не забрањује и не ограничава, помаже сваком да се суочи са својим слабостима и недостацима, сматра испод части злоупотребљавати нечије мане. Захтева активан однос према традицији, „одржава ватру, а не обожава пепео“. Он је потрага за суштином, а не обожавање форме.

Преузимам ризик и стављам овај нацрт на сто. Ово сам симболично нашао на тавану дедине куће, ово сам научен док сам одрастао у српској провницији . Сви смо свесни да у кратком тексту није могуће све поменути – позивам да то учините Ви. Молим да ових неколико пасуса сматрате првим кораком, искораком из света у коме говоримо само о ономе шта нећемо. Ово је мој скромни допринос попису онога шта хоћемо, шта нас може ујединити и за шта се вреди борити.

Знамо шта хоћемо: уједињење, борба, слобода – да ли то негде се чује аларм?

У Београду, 22. јануара 2023.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top