Грађевинарство, урбанизам, инфраструктура

Човек је циљ грађења а не профит. Наши градови и грађевине морају да буду усмерени да унапређују и чине бољим живот грађана а не да богате инвеститоре и банке. Томе мора бити потчињени сви елементи од прописа, преко урбанистичких планова, индустрије материјала, оперативе, школства и инспекцијских служби. Треба нам здрав и срећан човек. 

Јавни радови служе да подигну производњу грађевинског материјала, запосле домаћу радну снагу, и решавају домаћа друштвена питања; само тако има смисла да се финансирају из кредита. 

Производња грађевинских материјала мора бити у већинском власништву држављана Србије. Стране компаније које тренутно послују у Србији морају да смање профитну стопу, да усагласе цене у складу са умањеним расходима које имају у Србији, и најважније, ускладе цене (смање) са ценом  истих производа у њиховим погонима у земљи одакле потичу. 

Домаћа привреда да производи грађевинске материјале. Држава треба повољним кредитима, донацијама и дугорочним уговорима да потстиче држављане Србије да развијају индустрију грађевинских материјала, као што чине земље западне Европе. Потребно је развити мере заштите домаћих произвођача грађевинског материјала од нелојалне конкуренције страних фирми у Србији. Обновити домаћа предузећа која су затворена како би се ослободило тржиште за стране фирме. 

Квалитет грађевинских материјала мора да штити здравље грађана и да буде ажурно контролисан од стране служби које морају да буду опремљене и обучене. Њихов рад не сме да буде под утицајем политичких организација. Сваки превид или неслагање са чињеницама мора бити строго санкционисано. 

Грађевинска оператива треба да упошљава већински домаће становништво, радници морају да буду одлично обучени, опремљени и заштићени. Треба плански помоћи развој домаћих компанија а њихово власништво уредити тако да и радници имају удела у доношењу одлука у предузећу, као што је у савременим и успешним европским компанијама. У Србији још постоје фирме које имају огроман углед у свету али су наменски уништене у последњих двадесет година. Потребно их је обновити и дати им подршку да се врате на светско тржиште. 

Пројектантске фирме морају бити већински у власништву држављана Србије. Архитектура и урбанизма је део и културног идентитета стога се мора водити рачуна какве зграде и какве градове градимо. Принцип изврсности мора да буде заступљен нарочито у објектима које se финансирaју из пореског новца. Tи објекти морају бити најбољи у сваком погледу и бити узор друштвu. Држава мора да поставља све више и више границе квалитета док друштво не буде способно да то само чини. 

Држава је највећи инвеститор, који своје радове финансира из пореза грађана или кредита (које враћају грађани), мора да током прве четири године послује претежно са домаћим предузећима, а након тога искључиво са домаћим предузећима, односно предузећима у којима већински удео капитала имају држављани Србије. 

Дугорочно јавно планирање државе. Држава мора да објављује обавезујуће вишегодишње планове изградње и инвестиција како би домаћа грађевинска индустрија могла да усклади своје планове. 

Законодавство у грађевинарству је специфично и не може се мењати често као што је данас пракса. Увести обавезну проверу функционисања законских решења пре њиховог достављања Влади  и Скупштини на разматрање. Ово је једна од кључних области и у њој се морају довести нови људи: аутори пропасти не могу бити аутори оздрављења грађевинарства и урбанизма. 

Инфраструктура (путеви, пруге, водотоци, итд) мора да прати потребе грађана и државе Србије а не суседних држава и заједница, посебно ако се изградња истих финансира из кредита које ће да враћају грађани Србије. 

Посебан третман за привремено окупиране територије. Не постоји интерес грађана Србије у изградњи нових саобаћајних веза са привремено окупираним делом државе (Косово и Метохија). Приоритет је изградња јавне инфраструктуре која задовољава потребе већине становника Србије, и она се мора изводити од стране домаћих компанија. Пројектовање, производња грађевинског материјала и грађевинска оператива морају бити домаће компаније са домаћом радном снагом. 

Образовање у области грађевинарства је специфична комбинација теорије и праксе. Потребно је обновити средње стручне школе које дају стручаан кадар способан да аодмах заузме место у пракси. Школе морају да имају сарадњу са грађевинским предузећима или да имају своја предузећа у којима би се вршила практична обука. Потребно је да образовање упослених у грађевинарству (од средњег преко високог до факултетског образовања) буде утемељено на пракси а не теорији. Потребни су нови људи у школама а посебно факултетима који поседују знање а посебно искуство из праксе. 

Урбанистичко планирање је процес у коме се усклађују интереси сукорисника простора у одређеном временском периоду. Стога, у урбанизму мора бити најпре задовољен јавни интерес а потом појединачни. Нема разлике у злоупотреби урбанистичког простора и крађе новца из банке или робеиз продавнице. 

Републичка контрола рада урбанистичких служби. Посебна служба интерне контроле мора се успоставити над радом служби од локалне самоуправе до Републике. Процес планирања мора бити транспарентан и јаван; законодавство у оовој области се мора ускладити са реалним могућностима грађана. Постојеће стање у платама запослених је неприхватљиво, и запослени морају бити плаћени адекватно одговорности. 

Јавна предузећа за урбанистичко планирање. Авантура са приватним фирмама које раде урбанистичке планове за локалне самоуправе је прошла неславно. Потребно је обновити урбанистичка предузећа у јавном власништву. Запослени морају бити стручни, добро плаћени и изложени оштрој одговорности. Само кроз оваква предузећа која неће бити везана за профит можемо (тренутно) заштити јавни интерес у урбанизму. 

Инспекције и државни надзор су основ правилног односа државе и грађана. Инспекције посебно морају почети да контролишу стране фирме; у истој мери и на начин како контролишу домаће. Грађевинска и урбанистичка инспекција мора бити одвојена од локалне самоуправе и увезана на републиком нивоу. Фондови за рушење објеката у било којој таки Србије морају бити обезбеђени на републичком нивоу а не на локалном како је то до сада. Морају бити опремљени возилима, опремом и обучени да прате процесе, уочавају аномалије и правовремено реагују. Морају имати зараде адекватне ризику и одговорности коју преузимају. Посебна врста унутрашње контроле мора се успоставити над њиховим радом. 

Развојна банка у домаћем власништву је услов правилног развоја грађевинарства. Имајући у виду да се већина инвеститција у грађевинарсву финансира из кредита мора бит подршка заснована на  интересима државе и домаћих компанија. Немогуће је да стране банке имају повољнију кредитну политику према предузећима у власништву грађана Србије него према предузећима из своје државе која послују на територији Србије. 

Токсични капитал из криминалних активности мора бити минимализован или укинут. Ова врста капитала прави низ нездравих односа у грађевинарству и штети формирању здравих домаћих компанија.   

Синдикати су неопходни у дефинисању права радника, морају бити обавезно изван политичких организација и јасно штитити интересе грађевинских радника. Ограничити број репрезентативних синдиката. 

Заштита на раду грађевинских радника (и осигурање) мора бити адекватна савременим прописима и достигнућима. Радници посебно морају бити заштићени од отказа током сезоне када нема грађења. Благодет радника је приоритет а не профит. 

Заштита од корупције, малверзација и крађе државне имовине. Онај грађанин Србије који достави надлежном Министарству доказе за корушцију, малверзацију, или штету нанету држави и грађанима, а који доведу до позитивног судског исхода, добиће од 10 до 20% од вредности заплењене имовине лица која су нанела штету.